Каиро (УНА) – Савет Лиге арапских држава на министарском нивоу, сазван путем видео конференције на ванредној седници у недељу, 8. марта 2026. године, под председавањем Уједињених Арапских Емирата (председавајући Министарског савета), на захтев Краљевине Саудијске Арабије, Хашемитске Краљевине Јордан, Краљевине Бахреин, Султаната Оман, Државе Катар, Државе Кувајт и Арапске Републике Египат, који су подржале државе чланице, ради разматрања иранских напада на арапске земље.
Био је ужаснут неоправданим иранским нападима, балистичким ракетама и дроновима, на Хашемитску Краљевину Јордан, Уједињене Арапске Емирате, Краљевину Бахреин, Краљевину Саудијску Арабију, Султанат Оман, Државу Катар, Државу Кувајт и Републику Ирак, који су почели у суботу, 28. фебруара 2026. године, и још увек се настављају несмањеним темпом; а ови акти се сматрају очигледном и неоправданом агресијом која крши суверенитет, међународно право, Повељу Уједињених нација и међународно хуманитарно право.
Наглашавајући да сваки напад на било коју државу чланицу представља директан напад на све државе чланице према Повељи Лиге арапских држава и Заједничком арапском споразуму о одбрани и економској сарадњи,
Такође се наглашава да ови напади угрожавају регионални и међународни мир и безбедност, безбедност поморских путева, међународну енергетску безбедност и безбедност и слободу комерцијалне поморске пловидбе.
Осуђујући намерно циљање цивилних објеката и цивилне инфраструктуре од стране Ирана, укључујући аеродроме, луке, хотеле, енергетске и индустријске објекте, службе за обезбеђивање хране, сервисне локације, стамбене зоне и дипломатске и конзуларне просторије, чиме је угрожен живот цивила и кршено међународно право,
Потврђујући право арапских држава на самоодбрану према члану (51) Повеље Уједињених нација, који гарантује право на индивидуалну или колективну самоодбрану ради одбијања напада,
Изражавајући пуну солидарност са арапским земљама које су мета иранских напада,
одлучује:
1. Изражавајући снажну осуду кукавичких иранских напада на Хашемитску Краљевину Јордан, Уједињене Арапске Емирате, Краљевину Бахреин, Краљевину Саудијску Арабију, Султанат Оман, Државу Катар, Државу Кувајт и Републику Ирак, сматрајући их незаконитим и ничим изазваним нападима који представљају озбиљно кршење суверенитета ових земаља, подривају мир и безбедност у региону и флагрантно крше међународно право, Повељу Уједињених нација и међународно хуманитарно право. Ови напади представљају озбиљну претњу међународном миру и безбедности.
2. Осуда намерног и незаконитог циљања цивилних објеката и инфраструктуре од стране Ирана, укључујући аеродроме, морске луке, енергетска постројења, службе за безбедност хране, сервисне локације, стамбена подручја и дипломатске мисије. Ови чинови су угрозили животе цивила и резултирали цивилним жртвама и материјалном разарањем, што представља флагрантно кршење међународног права и међународног хуманитарног права.
3- Потврђујући непоколебљиву подршку територијалном интегритету, суверенитету и независности циљаних арапских држава и подржавајући све неопходне кораке и мере које предузимају како би одбраниле своју безбедност и стабилност и заштитиле своје територије, грађане и становнике, укључујући и могућност одговора на ове нападе.
4- Категорично одбацивање иранских напада на циљане арапске земље, пуна солидарност свих арапских земаља са њима и подршка свим мерама предузетим за одвраћање и одбијање ових напада, и подсећање на захтеве Повеље Лиге арапских држава и Заједничког арапског споразума о одбрани и економској сарадњи у таквом случају, и наглашавање да је безбедност држава чланица недељива и да је сваки напад којем је изложена било која држава чланица директан напад на све државе чланице.
5. Позив на хитан прекид ових агресивних војних напада и захтев да Иран одмах обустави све провокативне акције или претње суседним земљама, укључујући употребу својих посредника и наоружаних милиција у региону.
6- Наглашавајући право арапских земаља које су мета иранских напада на легитимну самоодбрану, појединачно или колективно, у складу са чланом (51) Повеље Уједињених нација, и похваљујући храброст, одважност и спремност коју су показале одбрамбене и безбедносне институције у циљаним арапским земљама у суочавању са иранским балистичким ракетама и дроновима, што је допринело спасавању живота и смањењу материјалних и људских губитака.
7- Такође, да се нагласи апсолутна подршка праву арапских држава да се обрате међународним институцијама, укључујући Савет безбедности и Генералну скупштину Уједињених нација, и да се подрже све мере или кораци које предузимају циљане арапске државе како би донеле међународне резолуције којима се осуђују ови очигледни напади и Иран сматра потпуно одговорним за њихове последице.
8- Позив Савету безбедности Уједињених нација да преузме своје одговорности у одржавању регионалног и међународног мира и безбедности и да донесе обавезујућу резолуцију којом се осуђују ирански напади на арапске земље, и приморава Иран да одмах прекине своје нападе без услова, и да га сматра одговорним за ове незаконите нападе, у складу са захтевима Повеље Уједињених нација, међународног права и међународног хуманитарног права.
9. Позивајући Иран да у потпуности испуни своје обавезе према међународном праву и међународном хуманитарном праву, посебно у погледу заштите цивила и цивилних објеката током оружаних сукоба.
10- Наглашавајући потребу поштовања права и слободе пловидбе комерцијалних бродова и комерцијалног поморског транспорта у складу са међународним правом, и право држава да бране своје бродове и превозна средства у складу са међународним правом.
11- Осуђујући провокативне акције и мере Ирана усмерене на затварање Ормуског мореуза, ометање међународне пловидбе или угрожавање слободе пловидбе у Баб ел-Мандебском мореузу и међународним водама. Наглашавајући да сваки покушај Ирана да омета легитиман пролаз и слободу пловидбе у Ормуском мореузу угрожава стабилност региона Арапског залива и његову виталну улогу у глобалној економији и снабдевању енергијом, као и међународни мир и безбедност.
12- Наглашавајући подршку јединству, суверенитету, независности и територијалном интегритету Либана, као и неопходност проширења пуне власти либанске државе на целу њену територију, на начин који осигурава јачање њених уставних институција и очување националне безбедности и стабилности; поздрављајући одлуку Либанског савета министара донету 2. марта 2026. године, о тренутној забрани свих безбедносних и војних активности Хезболаха, сматрајући их незаконитим и ограничавајући његов рад на политичку област у оквиру уставних и законских оквира; наглашавајући ексклузивност оружја у рукама либанске државе и њених легитимних институција, посебно либанске војске и званичних безбедносних снага, у складу са одредбама либанског устава и релевантних међународних резолуција, међу којима су најважније Резолуција Савета безбедности бр. 1701 и Таифски споразум, и подржавајући кораке које је предузела либанска влада ради очувања своје безбедности и стабилности; и позивајући утицајне земље у међународној заједници да изврше притисак на Израел да одмах прекине нападе на Либан и спроведе релевантне међународне резолуције.
13- Позив активним странама у међународној заједници да изврше притисак на Израел, окупациону силу, да што пре оконча своју незакониту окупацију палестинских и арапских територија окупираних 1967. године, да спроведе решење о две државе и да отелотвори независност Државе Палестине на линијама/границама од 4. јуна 1967. године, са Источним Јерусалимом као главним градом, и да палестински народ оствари своја легитимна и неотуђива права, чиме ће се окончати арапско-израелски сукоб и обезбедити праведан и трајан мир, безбедност и стабилност на Блиском истоку.
14- Захтев арапским групама у међународним организацијама, саветима арапских амбасадора и мисијама Лиге арапских држава широм света да предузму хитне мере на свим нивоима како би се садржај ове резолуције пренео престоницама и релевантним међународним организацијама.
15. Захтев од Арапске групе у Њујорку да подржи напоре арапских земаља које су мета иранских напада и да координира са њима и са арапским чланом Савета безбедности како би се постигли циљеви ове резолуције.
16- Захтев генералном секретару Лиге арапских држава да прати спровођење ове резолуције и да поднесе извештај о њој на следећој седници Савета Лиге арапских држава.
(Ја завршавам)
